Традиционално ХХХ Саветовање привредних судова Републике Србије у организацији Привредног апелационог суда одржано је у периоду од 05.09. до 08.09.2023. године на Златибору.

Свечано отварање је одржано 06.09.2023. године у 10,00 часова у Конгресном центру хотела "Мона" на Златибору, уз присуство представника Министарства правде, Уставног суда, Врховног суда, судија Привредног апелационог суда и 16 привредних судова, научних радника, као и великог броја адвоката, стечајних управника, извршитеља, правника из привреде и гостију из иностранства.

Саветовање је отворено говором председнице Привредног апелационог суда Јасминке Обућине, која се обратила присутнима следећим речима:  

 

Поштовани скупе,

Част ми је што данас имам могућност да са овог места поздравим представнике највиших правосудних и државних органа – председницу Уставног суда Србије, судије Врховног суда Србије и Уставног суда Србије, представнике Министарства правде, представнике Правног факултета, Правосудне академије, председнике судова и судије из Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, представнике Државног правобранилаштва Републике Србије, судије, правнике из привреде, адвокате, нотаре, стечајне управнике,  извршитеље, судијске помоћнике, представнике медија и све присутне.

Саветовање привредних судова, као што и сами видите, окупило је и ове године, као и ранијих, све који се баве привредним правом. Као и увек до сада, бавићемо се темама битним за привреду, рефератима истакнутих професора Правног факултета о битним питањима из привредног права, као и рефератима судија Врховног суда и Привредног апелационог суда којима су обрађена на свеобухватан начин питања битна за привреду. Оно што је битно за привреду Републике Србије, битно је и за привредне судове, а што је обрађено кроз одговоре на питања која су се појавила као спорна у пракси. Зато вас позивам да у наредна два дана узмете активно учешће у раду. На тај начин сви заједно даћемо допринос уједначавању судске праксе. Уједначена судска пракса доприноси ефикаснијем поступању судова. Међутим и ове године поновићу оно што сам рекла и прошле, а то је да квантитет и ефикасност не могу имати предност над квалитетом рада, квалитетом судске одлуке. Квалитету рада и израде судске одлуке мора се посветити већа пажња и наћи реална равнотежа између квалитета судске одлуке и ефикасности у раду.

Привредни судови су у прошлој години имали у раду 124754 предмета, решили су 106629 предмета, прилив је савладан са 110,54%. Решавали су месечно просечно по судији 57,70 предмета.

Привредни апелациони суд је имао у раду 2022. године 31015 предмета, решено је 22500 предмета. Просечно месечно је решавано по судији 58,44 предмета. Проценат салвадавања прилива је 113,04%.

Мимо сувопарне статистике треба посебно поменути активности које су предузете у циљу решавања старих стечајних предмета и смањењу приговора за убрзавање поступка.

Пре свега, предузете су активности ради идентификације узрока неокончавања поступка стечаја који трају 10 и више година, првенствено над друштвеним предузећима и банкама. Анализа је показала да су узроци различити и да трајање стечајног поступка зависи од поступања Агенције за реституцију, где иначе за сада нисмо успели да убрзамо поступке, РГЗ-а, са чијим директором је постигнут договор да се поступци у којима је стечајни дужник странка на захтев суда решавају прекоредно.

На предлог привредних судова на седници Врховног суда је решен правни статус имовине стечајног дужника у односу на коју је одређена мера привременог одузимања из члана 25. Закона о одузимању имовине проистекла из кривичног дела, тако што ова имовина током трајања наведене мере не чини стечајну масу и треба је предати Дирекцији за управљање одузетом имовином, а уколико имовина не буде трајно одузета, иста ће бити враћена у стечајни поступак. Стечајни органи ће истом располагати као накнадно пронађеном имовином.

На истој седници Врховни суд је такође, на предлог привредних судова донео и закључак да одузимање имовинске користи у новчаном износу од стране стечајног дужника на основу члана 91. и 92. Кривичног законика је обавеза стечајне масе. Наведена питања су претходно била предмет разматрања кроз реферате и судија Врховног суда и Привредног апелационог суда на саветовању судија у Врњачкој бањи.

На предлог привредних судова на истој седници је заузет правни став да имовина друштвених предузећа, организованих према уредби Владе Републике Србије о организовању делова предузећа, чије је седиште на територији република Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, представља саставни део стечајне масе.

Такође је предузет низ активности на нивоу сваког привредног суда, о којим мерама појединачно нећу данас говорити. Оставићемо то за неку другу прилику.

Посебно истичем нашу иницијативу за измену Закона о заштити права на суђење у разумном року, о којој смо прошле године много разговарали на истом овом саветовању, а ове већ расправљамо о изменама које следе на округлом столу који ће се одржати сутра поподне.

Нажалост, још увек нисмо нашли решење за окончање стечајних поступака привредних друштава и банака, које у стечајној маси имају евидентирану у својини имовину која се налази у Хрватској, а којом је у тој републици располагано. Не значи да и даље нећемо тражити решење, а вероватно и помоћ законодавца.

У сваком случају, рад привредних судова је свеобухватан и подразумева ангажовање у свим сегментима који се тичу привредног права. Ово саветовање је само један део доприноса струци. Зато, поштоване колеге, дајте и ове године свој допринос унапређењу привредног судства.

И на крају, поштоване колеге, добро нам дошли на тридесето саветовање привредних судова Републике Србије.